Ostao bez imovine zbog prevaranta iz Afrike


Beograd – Muškarac iz Srbije, čiji identitet policija ne želi da otkriva, prodao je svu svoju imovinu i izgubio više od 200.000 evra, nakon što su mu prevaranti iz Afrike, predstavljajući se kao porodica jednog diplomate, obećali bogatu nagradu ukoliko im pomogne. Oni su posredstvom interneta od njega zatražili da im prosledi novac i tako pomogne da familija „progonjenog političara“ izađe iz zemlje.

Nažalost, on nije jedini koji je postao žrtva „nigerijske prevare“, a policija pretpostavlja da su internet prevaranti ove i prošle godine iz džepova građana Srbije izvukli više stotina hiljada evra.

 

images (1)

Devojčica iz Beograda htela da se ubije zbog pretnji na Fejsbuku


– Nije htela da ide u školu, da jede, ni da spava. Plakala je po ceo dan. Posle pet dana objasnila mi je da joj školski drugovi ostavljaju poruke na Fejsbuku: “Debela, ne zaslužuješ da živiš”, “Vepre, polomićemo te”, “Bolje ne dolazi u školu, krmačo” – kaže Beograđanka B. T, majka devetogodišnje devojčice, žrtve nasilja preko Interneta. Majka je ispisala ćerku iz škole i prijavila policiji. Do danas nije dobila odgovor.

– Ćerka mi je u jednom trenutku rekla: “Mama, ja ću se ubiti, ne mogu ovako da živim.” Sledila sam se. Policija ništa nije uradila, nisu otkrili ko šalje pretnje, niti sa kog servera se šalju takve poruke – nastavlja ispovest B. T, majka maltretirane devojčice.

Ovakav vid nasilja je sve popularniji i među osnovcima. Prijave policiji, pogotovo u manjim gradovima, završe se najčešće na konstataciji da su to dečje šale, ili obećanjem “javićemo se kada saznamo odakle stižu poruke”.

images

ZAŠTITI SVOJE DETE


(Kako se zaštititi na najbolji način?)

Edukacija: Najvažniji korak koji treba preduzeti je
svakako edukacija. Budi siguran da tvoje dete razume
navedene pretnje, da redovno sa njim razgovaraš o
njegovim postupcima na Internetu i budi u toku sa
njegovim aktivnostima. Pored toga, potrebo je da
stvoriš, izgradiš sredinu u kojoj će se tvoje dete osećati
prijatno i slobodno, da ti se obrati ukoliko ima bilo kakvih
pitanja ili problema vezanih za korišćenje Interneta.

Namenski računar: Ako si u mogućnosti, obezbedi
poseban računar za svoje dete. Ovo može da bude bitno
ako i ako inficira svoj računar virusom ili drugim štetnim
softverom, tvoji računi na primer za Internet bankarstvo,
budu bezbedni. Pored toga, postavite dečiji računar u
otvorenom prostoru svog stana ili kuće, tako da možeš
da pratiš, nadgledaš njegove aktivnosti. Konačno, uverite
se da svako dete ima i koristi svoj, nalog na računaru,
bez administratorskih privilegija. Tako ćete moći da pratite
i analizirate šta svako dete radi dok je za računarom.

Mobilni uređaji: Mobilni uređaji mogu da budu još veći
izazov, čak i problem. Kod mobilnih uređaja, razmisli o
uspostavljanju ograničenja, limita kada dete može da ga
koristi, a da ostalo vreme uređaj bude kod tebe (možda da
odrediš zajednički porodični punjač za uređaje). Takođe
razmisli da mobilne uređaje svog deteta noću držiš kod
sebe, tako da ono ne bude u iskušenju da ih koristi u
vreme kada treba da spava.

Društvene mreže: Prati šta tvoje dete radi na Internetu,
tako što ćeš kreirati svoj račun na društvenim mrežama
kao što su Facebook, Twitter ili Instagram i biti na listi kontakta ili prijatelja svog deteta tako da možeš da pratiš šta ono objavljuje.

Слика

Pravila: Kreiraj listu pravila koja očekuješ da tvoje dete poštuje kada je na Internetu. Pravila mogu da određuju kada mogu da koriste Internet, koliko dugo, koje igre ili aplikacije mogu da koriste i koje informacije mogu a koje ne mogu da objavljuju na Internetu. Takođe uključi u listu i kako će se ta pravila sprovoditi i kakve su posledice nepridržavanja.

Tehnologija: Na kraju, imaj na umu da postoje tehnička
rešenja kojima možeš da filtriraš i pratiš aktivnosti svog
deteta na Internetu. Većina novijih operativnih sistema
uključuje roditeljsku kontrolu, a postoje i besplatni i
komercijalni alati koje možeš da koristiš, na primer
OpenDNS. Bezbednosne tehnologije su korisne za mlađu decu, ali kako deca odrastaju, i one postaju sve manje efikasne. Ne samo da je starijoj deci potreban veći pristup internetu zbog škole ili posla, nego će oni biti u prilici da uređaje koriste i tamo gde ti nemaš kontrolu, na primer u biblioteci, u kući prijatelja, rođaka ili u školi. Pored toga, neki uređaji nemaju kvalitetan softver za roditeljsku kontrolu, na primer iPad-i ili iPhone-i. Zbog toga su edukacija i pravila koja uspostaviš daleko efikasnija od bilo kakve tehnologije.

Društvene mreže – istine, zablude i zloupotreba


Društvene mreže predstavljaju online zajdnice koje skupljaju ljude sličnih interesovanja. Igrom slučaja, ljudi njih obično shvataju kao sajtove koji okupljaju ljude koji se inače poznaju, u slučaju facebook-a iz realnog života, međutim, mnogo je šira definicija društvenih mreža, pre svega što postoje brojni sajtovi od ranije koji nisu bili poput facebook-a, recimo kao myspace koji je okupljao ljude koji slušaju istu muziku.  Neki začetak društvenih mreža počinje već 1995. godine sa čuvenim sajtom Classmates.com, da bi se kasnije, pojavio Myspace koji je dugo vremena bio najpopularniji sajt tog tipa u svetu, sve do ove godine. Pojavom Myspace 2003. godine društvene mreže dobijaju svoj standardizovani oblik. Taj pojam se zaokružio i počeli su šitom sveta da niču slični sajtovi, da bismo 2006. godine dobili i facebook.
U Srbiji, prve društvene mreže javljaju se 2006. godine. Prvi sajt ovog tipa bio je bleja.com. Tokom 2007. godine počinje ekspanzija društvenih mreža. Myspace, kao sajt, uneo je novo u internet mogućnost da svako kreira svoju sopstvenu stranu koju ima na internetu. Po prvi put ljudi su dobili mogućnost da naprave svoj nalog, nešto što kasnije podseća na mini blog, na kome mogu da postavljaju i komentarištu šta god požele.
Ono što je zanimljivo za društvene mreže jeste činjenica da ljudi jako puno vremena provode na njima. Na facebook-u po „Nilsen“ istraživanju, prošle godine (2010.) prosečno vreme provedeno na sajtu po korisniku je dva sata i sedam minuta. Razlog popularnosti facebook-a jeste i to da su se mnogi ljudi, koji se poznaju od radnije i koji se nisu videli godinama, zahvaljujući tom sajtu i zahvaljujući činjenici da je postao popularan, ponovo našli. Zanimljiva činjenica je i to da u svetu društvene mreže predstavljaju najpopularniji tip sajtova među mladim ljudima gde 70% mladih ljudi ima profile, a verujem da je u Srbiji taj broj i veći, s obzirom da Network Srbije ima između 600 i 700 hiljada registrovanih članova, što je 10% stanovništva.
Hronologija društvenih mreža:
•    1971. godine je poslata prva imejl poruka. Dva računara između kojih je razmenjen imejl bili su jedan pored drugog.
•    1978. godine je BBS – Bulletin Board System razmenio informacije preko telefonskih linija sa drugim korisnicima. Iste godine se preko Juzneta distribuiraju prvi web-brauzeri.
•    1994. godine je pokrenut jedan od prvih sajtova za društveno umrežavanje Geocities. Ideja vodilja je bila da korisnici kreiraju vlastite veb-sajtove u jednoj od 6 kategorija. Kategorije su nosile naziv jednog od šest gradova poznatih po određenim karakteristikama (Holivud, Volstrit,…).
•    1995. godine theglobe.com je korisnicima dao slobodu da personalizuju svoje onlajn iskustvo tako što im je omogućio objavljivanje vlastitog sadržaja i interakciju sa drugima koji imaju slična interesovanja.
•    1997. godine je lansiran AOL Instant Messenger koji je popularizovao razmenu instant poruka. Iste godine se lansira i Sixdegrees.com koji omogućava kreiranje profila i dodavanje prijatelja.
•    2000. godina – Razvoj i rast Interneta je uslovio pojavu Dot-Com Bubble što dovodi do pada tržišta akcija i propasti mnogih Internet preduzetnika.
•    2002. godine je lansiran Friendster (izgovara se Frendster) koji omogućava onlajn povezivanje prijatelja. Baza korisnika ove društvene mreže je porasla na tri miliona u toku prva tri meseca. To znači da je 1 od 126 tadašnjih Internet korisnika imao nalog na Friendsteru.
•    2003. godine je lansiran Myspace, koji je u početku smatran Friendsterovim klonom. Myspace je pokrenula kompanija za Internet marketing i prva verzija je kodirana navrat nanos za samo 10 dana.
•    Tokom narednih godina pokrenuti su mnogi sajtovi za društveno umrežavanje, kao što su LinkedIn, Tribe.com, Classmates.com, Jaiku, Netlog.
•    2004. godine je lansiran Fejsbuk, prvobitno kao mreža za povezivanje studenata sa američkih fakulteta. Fejsbuk je najpre lansiran na Harvardu, gde je više od polovine od ukupno 19,500 studenata otvorilo Fejsbuk nalog u toku prvog meseca.
•    2006. godine je lansiran Tviter.
Pred kraj fudbalskog meča između Japana i Danske za svetski kup u fudbalu 2010.godine, korisnici Tvitera su objavljivali 3,283 tvita u sekundi.
•    2008. godine Fejsbuk je pretekao Myspace po broju jedinstvenih posetilaca u toku jednog meseca. Oba sajta su mnogo popularnija od originalnog Friendstera. Friendster ima najviše uspeha u Aziji, odakle dobija 90% posetilaca.
Danas Friendster ima 90 miliona korisnika, Myspace 260 miliona, Fejsbuk 600 miliona, a Tviter 190 miliona korisnika. Zainteresovanost za društvene mreže svakim danom sve više raste. Ljudi često u šali kažu da će jednoga dana biti imperativ imati on-line nalog na nekoj od popularnih društvenih mreža, jer će to biti nova, savremena lična karta svakog čoveka.

ASK.FM (zlostavljanje)


Ask.fm je osnovan u junu 2010. koji se bazira na postavljanje pitanja i odgovora autora. Korisnici upućuju pitanja drugim korisnicima, koja mogu biti anonimna.

ask fm-logo-200x200

Osnovan je 2010. godine u Letoniji kao rival Formspring-a.

Od nedavno sajt je predmet nekoliko medijskih natpisa u vezi sa sajber-maltretiranjem.

ŠTA JE TO ASK.FM?

Da li želite nekog nešto da pitate, ali vam je neprijatno ili možda ne želite da se sazna da ste to vi? Pitajte slobodno preko sajta Ask.fm.

Reč je o sajtu po principu socijalne mreže koji se bazira na postavljanju pitanja i odgovaranju, a pritom imate mogućnost da ostanete anonimni. Odgovori mogu da budu u video-formatu. Popularnost Ask.fm-a sve je veća i u našoj zemlji. Ovaj sajt je osnovan 2010. godine u Litvaniji kao odgovor na sajt sličnog tipa — Formspring, i na kraju ga je pretekao u primljenom saobraćaju.

Ask.fm ima preko 20 miliona registrovanih korisnika, a ono što ovu društvenu mrežu razlikuje od drugih  ovog tipa jeste fokus na razgovor.

Upućivanje uvreda putem ove društvene mreže širi se loša energija među populacijom koja i sama koristi ask.fm. Iako je ask.fm stvoren da bi se njegovi korisnisi zabavljali i možda saznali ponešto više jedni o drugima, ova društvena mreža je postala klasičan primer zlostavljanja putem interneta. ‘Pitanja’ koja se postavljaju korisnicima sadrže uvredljive i nepristojne komentare. Vređaju se fizički izgled korisnika, njegovo ponašanje, njihovi prijatelji i slično. U odgovorima putem videa, korisnici, ponekad prikazuju sebe na loš način. Na ovoj društvenoj mreži se pojavljuje i primer dečije pornografije. Pojedini korisnici koji odgovore na ask.fm-u daju putem videa često se pojavljuju i na Youtube-u. Njima se podsmevaju na taj način, zbog tipa njihovih odgovora. Dešava se da se deca snimaju sa svojim roditeljima i tako dobijaju loše komentare.

Najčešće prevare na internetu


Ovo je lista najčešćih internet prevara, budite oprezni

Nigerijska “419” prevara – internet prevara koja predstavlja modernu verziju prevare iz 1588. godine poznatu pod nazivom “španski zatvorenik”. Naime, prevarant je ubeđivao potencijalnu žrtvu da je rođak bogataša kojeg je zarobio kralj Filip Drugi i kojeg je moguće osloboditi iz zatvora podmićivanjem vlasti. U digitalnoj verziji ove prevare žrtvi se kao i nekoliko vekova ranije obećavalo višestruko uvećani novčani iznos od onoga koji žrtva daje kako bi pomogla bogatašu. Savremena verzija “španskog zarobljenika” obično podrazumeva mejl koji ćete dobiti od nekoga kome treba usluga transfera novčanih sredstava “zarobljenih” u dalekoj Nigeriji. Prevaranti obećavaju nagradu za pomoć uz uslov da pošalju početnu sumu iz sopstvenih izvora, kao nadoknadu za bankarske troškove. Kada pošaljete novac, prevaranti  nestaju bez traga, naravno – sa vašim novcem.

Inostrana lutrija – Ova prevara ima manje uverljiv scenarijo od prethodne. Naime, u mejlu u kome vas obaveštavaju da se dobitnik lutrije u nekoj stranoj zemlji, u kojoj niste ni učestvovali, od vas će biti zatraženi lični podaci kako bi vam osvojeni novac bio uplaćen na račun. Kao i u slučaju nigerijske prevare, od žrtve se traži novac koji će pokriti troškove transfera nagrade. Naravno, osvojeni novac kao ni vlastiti koji ste uložili nikada nećete videti.            

Odbegla mlada – Prelepa, mlada devojka, obično Ruskinja sa kojom ste se upoznali na internetu gori od želje da vas upozna, kao i vi nju. I taman kada do susreta treba da dođe, pojavljuju se problemi. Potreban joj je novac kako bi mogla da plati troškove puta. Kada dobije novac, više je nikada nećete videti.

Pomoć prijatelju u nevolji – Ne možete da pristupite svom Facebook, Hotmail ili nalogu na nekom drugom sajtu jer je hakovan, a lozinka potrebna za prijavljivanje na nalog je promenjena. Dok vi pokušavate da povratite nalog vaši prijatelji sa hakovanog naloga dobijaju poruku da ste u nevolji, da ste opljačkani negde u inostranstvu i da vam je potrebna njihova pomoć kako biste platili hotelski račun. 

Poslovna ponuda – Strana kompanija vam nudi posao koji naprosto ne možete da odbijete – mogućnost da zaradite i do 3000 dolara dnevno radeći od kuće. Naravno, moraćete da date podatke o svom računu u banci kojeg će prevaranti koristiti za čuvanje ukradenog novca, a od vas biti zatraženo da im na njihov račun prebacite novac preko Western Uniona. Na taj način postajete saučesnik u izvršenju krivičnog dela.

Слика

Gledanje dečije pornografije je legalno?!


Sudeći prema odluci njujorškog suda, pedofili mogu da gledaju fotografije gole dece na internetu, ali ne smeju da te fotografije sačuvaju u kompjuteru?!

Слика

Odluka suda u Njujorku prema kojoj nije kažnjivo gledanje dečije pornografije onlajn, izazvala je brojne polemike.

„U Njujorku je legalno gledanje dečije pornografije preko interneta“, napisala je sudija njujorškog suda Karmen Bišamp Kiparik u svojoj odluci.

Ova odluka je doneta pošto je u kešu kompjutera profesora Džejmsa Kenta pronađeno više od 100 fotografija dečije pornografije, zbog čega je on 2009. godine osuđen na zatvorsku kaznu. On je od početka suđenja tvrdio da tu vrstu fotografija nikada nije sačuvao u svom kompjuteru.

Kad god neko gleda fotografije onlajn, kopija fotografije se sačuva u kešu memorije kompjutera. Profesor je očigledno posećivao takve sajtove, ali nije memorisao materijal koji je gledao.

Ova odluka suda trebalo bi da napravi razliku među onima koji samo gledaju fotografije dečije pornografije na Internetu i onih koje te fotografije i sačuvaju.

„Kako zakon o posedovanju nedozvoljenih fotografija ne može da se primeni na slučaj gde je fotografija sačuvana samo u kešu kompjutera, sud je doneo ovakvu odluku“, navedeno je u obrazloženju presude.

U presudi je navedeno i da bi zakon morao da se promeni kako bi i sama poseta sajtovima postala kažnjiva, ali to nije na sudu da čini.

Kako je objašnjeno, postojeći zakon smatra ilegalnim snimanje, posedovanje, distribuciju i promovisanje dečije pornografije, ali ne i gledanje.

Ukoliko bi neko štampao, sačuvao ili snimio takvu fotografiju, to bi govorilo da je spreman da sa takvim snimcima nešto čini. Samo posmatranje ne može se podvesti pod akt koji podleže zakonu, objašnjeno je u obrazloženju sudije.